Prozor 2006 @ Razlike 2022, Kulturni distrikt, Novi Sad
Instalaciju Prozor 2006. čine istoimeni video, reprodukcija slike i deo teksta Šarlote Salomon (Charlotte Salomon) iz serije Život? Ili pozorište: Opereta (Leben? oder Theater?: Ein Singspiel) u vidu zidne tapete većih dimenzija, kao i dokumenti prethodnih radova iz serije Ciklusi (fotografija/dokument zastava sa motivom crnih objekata; fotografija/dokument instalacije Hold i performansa Briga ide preko reke, objekti od pepela Konstelacije). Serija Ciklusi odnosi se na kontinuirani procesualni rad koji traje od 2016. godine i koji obuhvata različite umetničke postupke, akcije i prostorno-zvučne eksperimente posvećene istraživanju odnosa subjekta i sveta.
Pored navedenih dokumenata, kompoziciju/instalaciju čini video-rad
koji u jednom kadru prikazuje širom otvoren prozor, posmatran iz unutrašnjosti
sobe, sa pogledom ka spolja. Kroz prozor se vidi objekat koji ima velike
prozore, a u njima se reflektuje nebo, te je moguće posmatrati kretanje oblaka.
Prizor je potpuno statičan i na prvi pogled, dok se ne uoči refleksija kretanja
oblaka i blago lelujanje zavese, deluje kao fotografija. Prozor koji vidimo,
mesto je stradanja osobe koja je sebi oduzela život bacivši se kroz njega. U
okviru instalacije nalazi se i citat iz pratećeg teksta Salomonove:
„[...] Franciska je rekla: ’Ne mogu to više da podnesem, uvek sam tako sama.’ Franciska je potom bila pod ’strogim nadzorom medicinske sestre’. Ali zatim sestra fatalno... na
tren – koji je Franciska iskoristila da se baci sa prozora – napušta sobu [...]” (Lowenthal 1994: 146).
Reprodukcija slike Šarlote Salomon uvodi posmatrača u kontekst prve
polovine 20. veka, dok naziv kompozicije premešta, odnosno smešta delo u
savremeni kontekst, otvarajući mogućnost nelinearnog povezivanja njenih elemenata.
Kako je citirano stvaralaštvo ove autorke u najvećoj meri obeleženo tadašnjim
ratnim vihorom, čak i kada je slikala dešavanja koja naizgled nisu imala veze
sa njim, namera u radu Prozor 2006.
jeste da u istorijskom kontekstu uvežem priče 20. i 21. veka, ljudske patnje,
stradanja i ratne rane, sa onima koje su se dešavale i dešavaju se pedeset i
više godina docnije.
Comments
Post a Comment